Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 59
* * *
Екфраза у поезији Ота Хорвата показује се као врло инспиративан стваралачки
поступак. Примењујући стварну и хипотетичку екфразу, више инсистирајући на овој
другој, песник приказује један изузетно богат унутрашњи свет. Без обзира на то да ли
фотографија представља реалан документ/артефакт или је у питању неснимљени догађај
(стваран или замишљен) подигнут на ниво забележеног снимка, њен вербални приказ
оживљава дату сцену и ставља је у оквире литерарне слике која добија нова, дубинска
значења – психолошка и егзистенцијална. Екфразом уметничке фотографије,
онеобичавајући често овај поступак, песник увлачи и читаоца у доживљај и тумачење
њеног приказа, претвара овековечену слику у књижевни жанр и врши отклон од замрзнуте
сцене динамизирајући оно што она не приказује, али подразумева, а што се „дешава” изван
њеног рама, било у простору, било у бићу које се у његовим границама креће. Тако овај
Хорвату омиљени поступак успешно отвара различите могућности за преиспитивање
поетског субјекта о смислу живота и смрти.
59