Пример 4 СЛИКА
Уђох у собу ( из које ...) све беше недирнуто бесмислено ћебе на фотељи марамица твоје наочаре цигаре на столу нада да ћу се нечега било чега сетити . 20
Индикативан је наслов песме – алудира на умеморисану реалну слику . Интензитет доживљаја задржао је , попут фотографије , све детаље једне сцене – насупрот покрету субјекта ( уђох ) егзистирају непомичне ствари , као на фотографији , замрзнуте , слеђене : ћебе , фотеља , наочаре , цигаре , сто . Да се нешто страшно десило сугерише започета а недовршена , прекинута реченица у загради која имплицира неко друго и другачије кретање – из собе је неко изашао или је нешто изнето или је неко изнесен ... Опис собе , екфраза слике сећања на којој су искључиво непомичне ствари , нечији лични предмети , сабласно нефункционални у овој сцени , бесмислени јер често померани власниковом руком одједном су „ заустављени ”, неупотребљиви , некорисни – указује на одсуство њиховог поседника , али не привремено већ трајно , јер би на било какав „ излет ” неке од њих понео као део најличнијег инвентара . Смрт блиског бића , највероватније оца , јер предмети указују на њега , и коначна статичност ствари у соби окамењују и наду и сећање оног у чијим је очима и срцу ова слика , и касније , када је се сећа и вербално овековечује . Песма се значењски надовезује на претходне три приказујући нови психолошки стадијум сина – самом чињеницом живота сад надмашује оца и преузма његову функцију започињући нову фазу менталном блокадом као последицом шока од губитка , али и страха од нове улоге . 21
20 Исто , 39 . 21 Да је у песми реч о слици празне собе након очеве смрти у њој и изношења његовог тела , налазимо
потврду у аналогној сцени у Хорватовом роману : „ Сунце немилосрдно греје и осветљава загушљиву собу . Језива и несхватљива хладноћа мртвог тела МОГ оца у њој . Разгледам собу као поприште борбе . Не уочавам ништа посебно , ништа другачије . И то је такође језиво . Као да ... Наочари на столу . Књига . Цигарете и шибице поред празне љубичасте кристалне пепељаре у облику отвореног цвета . Плава француска капа на ободу наслона друге фотеље . Са листова фикуса треба обрисати прашину .” ( Ото Хорват , Сабо је стао , 65 )
54