Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 53

Пример 3
НЕСНИМЉЕНА ФОТОГРАФИЈА СА ОЦЕМ
(фрагмент)
Лето је и на овој, и непомичан ваздух,
и напукли плодови смокве као дојке,
и поцрнела тела у даљини.
Фотограф сам ја, деветогодишњак.
Отац ми седи на клупи у хладу дивовског
расцветалог олеандра: тело му светли у сенци.
Дим његове цигарете је плав као море
које се не види. 19
Ако је фотографија фрагмент шире слике, онда је ова песма екфраза фрагмента
фрагмента јер песник поднасловом на томе инсистира. Наслов упућује на хипотетичку
екфразу, док сугестивни описи пејзажа, као и стих „Фотограф сам ја, деветогодишњак”
стварају сасвим другачији утисак код читаоца: да фотографија постоји. Зашто песник
негира њено постојање? Чини се да су сцене овог сачуваног фрагмента, једнако сликајући
животну раскош, плодност (лето, напукли плодови смокве као дојке, расцветали олеандар)
и смрт (непомичан ваздух, поцрнела тела, даљина, хлад дивовског дрвета), све до самог
фокуса на тело оца, у функцији митског увода у одуховљену слику оца, чије тело, у
контрасту са удаљеним, можда распаднутим (смртним) телима, светачки светли испод
дрвета живота у пуном цвату, са плавим ореолом од дима цигарете који у поступку
поређења прелази у ширу слику – море које се не види, али се слути као непрегледно
пространство вечности. На тај се начин једна, сасвим је могуће реална, фотографија, сели
из зоне стварности у зону изванчулног, тачније, на психолошки план онога који
фотографише, а реч је о деветогодишњаку, који у тренутку када снима, беатификује оца,
идеализује његов лик и истовремено верује у бесмртност, како и одговара психи његових
година. Како се екфраза примењује из тачке садашњости оног који фотографију приказује,
перспектива се додатно мења. Одрасли син посматра фотографију коју је давно сâм
снимио и на њој оставио и печат свога (ауторског) утиска, који се, сад, понавља и појачава
из позиције зрелости, а након прохујалог периода адолесценције и нужних и природних
потреса и расцепа између оца и сина, који је Хорват, елаборирао у песми која је
анализирана у претходном примеру, а која овој песми, у збирци, сасвим логично, претходи
десетак страна.
19
Исто, 34.
53