Др Душко Бабић Филолошка гимназија
КРИЗА ПОЕЗИЈЕ И КРИЗА ЧОВЕКА
1 . Питање будућности и смисла поезије више је цивилизацијско него естетичко .
Криза поезије у цивилизацији новца и забаве види се већ на први поглед . Књиге песама објављују се све мање , у минорним тиражима . Судећи по интересовању читалаца , чини се да их је и тако превише . У мору баналних , неписмено склепаних романа , поезију мало ко примећује и тражи .
У историји човечанства није забележен ниједан период и ниједна култура а да нису иза себе оставили неко поетско наслеђе . Из давне прошлости остало је запамћено само оно што је ушло у песму . Што није оживотворено поезијом као да није ни било . При томе , не смемо заборавити да је поезија много старија од писма и књиге – она је рођена са човеком , као његова моћ и потреба . Као део његовог одређења .
У очима обичног света песници су увек били чудаци и дангубе . Али , уз ту негативну представу , или боље рећи – изнад ње , чувана је свест да они имају нешто што обични људи немају , да су изабрани међу многима да кажу дубљу , трајнију и лепшу реч о животу . Овај светли ореол изнад њихових занесених глава данас као да је ишчезао . Јер цивилизацијски и културолошки амбијент у којем живимо обесмишљава сваки напор да се трага за дубљим и трајнијим вредностима . У ружичастом вилајету , у којем је све подређено лакој забави и проводу , отужној порнографији , агресивној реклами , култу тела и култу новца – поезија је постала непотребна . Анахрона , невидљива . Цивилизацијски баласт .
2 .
Поезија , схваћена у најширем смислу , јесте простор у којем човек себе препознаје и остварује као вишедимензионално биће , створено за живот а не за пуко постојање . Простор слободе и надограђивања себе . Простор одбране живота пред смрћу . О томе је дубоко и тачно писао Момчило Настасијевић у својим есејима , а један од њих носи карактеристичан наслов : У одбрану човека . Човек је створен као полусаздано биће са могућношћу и слободом до-саздавања .
Криза поезије јесте криза живота и криза човека . Одбрана поезије је одбрана човека . То је основна , стајна тачка са које треба промишљати и нашу данашњу тему – место поезије у савременом свету .
40