Када дође време за усељење бруцоша , ред не види свој крај . Из беле зоре стрпљиво цупкаш и погледом упијаш људе који као и ти желе да се дочепају последњих места у Студењаку . Гужва на самом почетку , а каква их тек чека , то ће осетити на својој кожи .
Бити студент никако није лако , обавеза и дужности је превише , а времена премало . Дати све испите у року што је резервисано само за најбистрије умове светога града . Комбинаторика каже да је захтева много . Треба ,, јурити рибе ”, добити оно што желиш , забављати се , пијанчити и бити способан да сутрадан функционишеш . Забаве и проводи у Студењаку су неизбежни , свако вече неко негде организује журку где су сви без позивнице позвани .
Има ту и падобранаца , залуталих о којима се прича једно време , а онда њихов допринос остави само траг . Историја Студенграда богата је писмима сањивих девојака које маштају о доживотној и нераскидивој љубави . Речи носе тежину и озбиљност коју само зрела љубав препознаје у стиховима који допиру из грамофона најпопуларнијих фрајера . У мирисима свежих идеја , ослобођени завичајних стега , проналазе нешто ново у сваком дану .
Толико ликова је прошло кроз роман Студенград да се након читања књиге вреднује њихово колективно стваралаштво и осећај топлине , искрености и много људског што у себи чувају и на нас преносе . Увек је ту један идеал женске лепоте и кобно мушко страдање . У сваком човеку чучи кутак посвећен само једној жени , па тако и Александру Липи званом Вук , цело срце зачарала је демонска моћ Хермине Клајн . Њено присуство попут тихе дрхтавице осећа се кроз целу књигу . Хермина Клајн подвлачи се под кожу сваког јунака , остављајући га да о њој машта и од ње да стрепи . Она је неухватљива попут времена , увек један корак испред онога ко је слепо следи и покушава да је има .
Колективни глас задовољно говори : ,, Све имамо у Студ-граду . Завичај нам више није потребан . Заборављамо да напишемо писма , да одговарамо забринутим мајкама које мисле хоћемо ли ми те зимске вечери имати шта за вечеру , које брину за наше крхо здравље док ми милујемо лепе светске девојке , пијемо скупа пића , седимо у Лотосу гледајући у необично плавичасту светлост око троме и остареле стриптизете ”.
Студењак , симбол животне школе , припрема и челичи и најосетљивија бића за живот . Не милује , већ крупним корацима гази и угњетава , учећи их како да се уздигну као победници јер су ,, учествовали у стварању великог крика које је одјекивао над Студентским градом , над Београдом , над Србијом , над Светом ”.
Студенград , студентска кућа , форимра заједницу , која прераста у нераскидиву везу какву само одликује праву и искрену породицу . Прича о магнетној сили Студењака памти се по богатом искуству , по лепоти . Ако вам неко не врати књигу Студенград , немојте му замерити јер жели да сачува златно време .
33