Анђелка Панић СТУДЕНГРАД ИЗ МАТУРАНТСКОГ УГЛА
Потрага за књигом Студенград Драгана Лакићевића трајала је више од две недеље . Зар је могуће да је тако тешко наћи роман који је изашао 1979 . године у десет хиљада примерака ? Професорка каже да се то већ четврти пут дешава за последњих двадесет и пет година и да ће се књига појавити 1 . Нашли смо је преко Купинда . Врло занимљива прича . Испричаћемо је писцу кришом .
Кад се до књиге дође , читање тече глатко . Врло брзо сте и сами део вечите збрка . Поред вас су собе препуне устајале прашине на коју нисте алергични . Са вама су студенти прва , друге , треће , четврте , па и десете године факултета . Ту су мелодични , химнични тонови Арсена Дедића , илегалци , плавичасти брусхалтери видно окачени на свакој женској тераси као застава , студенти – чувене легенде . Свако са собом донесе неку причу и навику , а однесе прегршт успомена , верујући да сви путеви воде назад у тај један једини град – Студенград .
Годишња доба се смењују , а у Студењаку неизбежна врева младих који изгубљено тумарају по ходницима и собама , не знајући кога ће сусрети . Једни су избачени јер цимер има ,, неки посао ” да обави са својом девојком , неки траже утеху и склониште код вршњака које не знају баш најбоље , али се не устручавају да прозборе коју реч са њима и размене искуства , каква год она била . Има ту свакаквих дешавања и ситуација , неки се задрже више неки мање у Студењаку , али то место их обликује у људе који другачије доживљавају студентске дане и носе почасну титулу студента .
Као да сви хорски говоре : ,, Студењак нас мења . Студењак нас пролепшава . Постајемо господа , мењамо фризуре , пуштамо бркове . Овде први пут бивамо срећни , први пут љубимо лепе девојке , губимо с лица патњу коју смо донели из завичају . Постајемо људи . Тако траје и пролази ова младост , док се мењају годишња доба , док неосетно пролистава грање високих јабланова који се виде из кревета , кроз замагљени прозор и успаване очи . Љубав у нама трепери .”
Аутор нас постепено уводи у легенде које харају поспаним ходницима Студентског града . Све одише уморним издисајима неиспаваних студената . Велика аждаја живи у подземњу Бежаније , храни се отпацима из студентске мензе и чува Студенград . Да би аждаја била мирна , сваке године мора да се жртвује дванаест девојака које аждаји на жртву приносе своје девичанство .
1 Загонетна прича каже да је Студенград од 1984 . до 1988 . прелазио из руке у руку , од Сајма књига , преко
многих студентских соба Студењака , Рифата , Пенезића и Лоле . Спасаван је у картонским кутујама при студентским собама , вожен коњским колима са пуним канатама књига једном варошицом . Мировао је неколико деценија по полицама дечјих соба , па опет дошао у Студењак да и оне што су 2008 . уписали факултет подсети како је изгледао студентски живот . Јављао се и нeстајао роман Студенград и са онима који су 2012 . г . добили петокреветну собу у Студењаку . Тај примерак се још тражи , а претпоставља се где је . То што смо ипак до другог примерка књиге дошли , неизмерно захваљујемо једном Желимиру из Београда .
32