Филолошки сусрети I zbornik Filoloski susreti | Page 23
Када неко живи онако како сања, сан му постане стварност коју није желео. У овом
роману то се дешава Светозару у једној епизоди. Она слика не само муке појединца да се
избори за свој циљ који је у супротности са режимом, већ и природу сваке промене. Време
у ком се одиграва Светозарев сан је непосредно пре промена, 5. октобра 2000. Светозара у
сну посећују њему непознати људи, носиоци промена са намером да униште споменик
који прави. На крају успевају у томе. Цела атмосфера његовог сна је интертекстуална
попут осталих изузетних прозних пасажа. Одједном, Посјечени катун са својим стенама
постаје каменолом из Кафкиног дела Процес где су убили Јозефа К. Али оно што чини
Лакићевићево дело једним од најоргиналнијих радова српске књижевне уметности јесте
један детаљ који представља спону између Кафкиног егзистенцијализма и Андрићеве
медитативности. Он представља заједнички објекат утицаја за три значајна дела: Процес,
На Дрини ћуприја и Мост на Жепи. Жртва у каменолому Посјеченог кадуна није Светозар,
већ споменик, што је алузија на чињеницу да је мост главни јунак романа На Дрини
ћуприја. А повезаност Светозара са делом својих руку асоцира на лик неимара из
приповетке Мост