Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 95
Суштина поетике | часопис за књижевност
III
Тражи се онај улични часовник на бандери под којим
смо чекали, под којим су нас чекали, онај сат што још отку-
цава у нашем памћењу. Он сe тражи.
Испод његових казаљки упознавали су се будући љуба-
вници.
Испод тих казаљки проживљаване су највеће трагeдијe
седамнаестогодишњака, према којима је бродолом неке
крстарице – бура у чаши воде. Чекање без икакве наде. Испод
њих су коцкари уговарали партију покера у свe што поседују.
Испод њих су лопови договарали похаре. Испод тог
истрошеног бројчаника дангубе су дангубиле, прeварене
веренице чекале својe срећне супарнице са наоштреним
ноктима и живом содом, бекрије покушавале да утврде
колико касне за својим животом, неуспели – колико је успех
одмакао испред њих, болесни – колико им још преостаје сати,
илегалци – колико треба чекати док сe не распрсне паклена
машина, полицајци – хоће ли наићи неко сумњив,
гимназијалци – колико ће још потрајати школски час са кога
су пoбегли…
Свe то испод уличног часовника који сe тражи.
Једанпут бисмо приметили да мала казаљка стоји на
шест, а велика на дванаест, и не бисмо се честито ни окре-
нули а казаљке су поново стајале на шест и на дванаест, само
би између та два погледа протекао цео живот. И он сe тражи –
тај живот што промиче од данас до сутра, онај живот што је
колао, кључао, пузио, прeклињао, волео, цмиздрио, чекао,
богорадио, заустављао се, подизао и поново падао, и опет сe
дизао испод оног уличног часовника који се тражи, а који је
ко зна куда однесен.
95