Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 89
Суштина поетике | часопис за књижевност
Стружући њену спољашњост,
Надајући се да не постоји
Њена унутрашњост,
Рецитујући празну љуштуру песме,
Док песма бежи носећи
У рукама измешане своју
Унутрашњост и своју смртност,
Пењући се уз литице своје ране.
Марко Чоњагић | ЗА ЕНУ
Говорио сам да слобода нема цену,
можда из страха јер не хтедох бити?!
Све сад бих дао за ту љубав њену,
мада је и слаба као танке нити –
ја бих је држао и штитио јаче
знајући да са мном она не би пукла;
док на тлу сам, неко плаче,
песма га је његова до црне земље стукла
Равнодушност кад у срце крене
повратка нема – тад ти је свеједно.
Све ове песме само су због Ене,
и ништа сем ње мени није вредно.
Противност себи, ал` збиља је доста!
Кад хоћу да кажем кнедла ме стеже!
На двословну реч што је тако проста
одговор да даш – нема ништа теже.
Дадох обећање и држаћу се њега!
Потоци су суза поплавили Сену...
Верујте да свака је одбачена стега –
никад више нећу помињати Ену.
89