Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 89

Суштина поетике | часопис за књижевност Стружући њену спољашњост, Надајући се да не постоји Њена унутрашњост, Рецитујући празну љуштуру песме, Док песма бежи носећи У рукама измешане своју Унутрашњост и своју смртност, Пењући се уз литице своје ране. Марко Чоњагић | ЗА ЕНУ Говорио сам да слобода нема цену, можда из страха јер не хтедох бити?! Све сад бих дао за ту љубав њену, мада је и слаба као танке нити – ја бих је држао и штитио јаче знајући да са мном она не би пукла; док на тлу сам, неко плаче, песма га је његова до црне земље стукла Равнодушност кад у срце крене повратка нема – тад ти је свеједно. Све ове песме само су због Ене, и ништа сем ње мени није вредно. Противност себи, ал` збиља је доста! Кад хоћу да кажем кнедла ме стеже! На двословну реч што је тако проста одговор да даш – нема ништа теже. Дадох обећање и држаћу се њега! Потоци су суза поплавили Сену... Верујте да свака је одбачена стега – никад више нећу помињати Ену. 89