Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 87

Суштина поетике | часопис за књижевност
Шта је живот - до јад и само стрепња?
Дан за даном - лутање и борба!
Ни пророци тол'ко моћни нису
да проникну каква биће творба.
На питање што зидове бије
и што душу непрестано куша,
одговор ми ни свемир ни Творац
не зна дати, премда и покуша.
И шта беше смис'о за ким трагах?!
То Ви, зналци, просудите умно.
Да ли пород или српски народ?
Не браним се, било би безумно.
Испод брезе што хлад лепи чини
моје тело нек' мирно почива,
док је света и док је планета
нек се пита да л' бејах Проклета.
Сања Попић | ЛУТАК
Где си то чуо да се на гвоздена врата куца,
Па ми гураш под нос оно у шта ни сам не верујеш?
Ал’ хоћеш мене да убедиш, моје очи да искривиш,
И моју веру да промениш!
Мало ти је, па би још и моје наде да сахраниш,
И својим лажима запалиш, па да се хвалиш још како си их
ти васкрснуо!
Где си то видео да су све жене исте, у чију си то лаж
поверовао?
Па не умеш да разликујеш ону која те је створила
87