Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 85
Суштина поетике | часопис за књижевност
Поезија нашег времена
Вања Парача | РАСПЛИЋЕМ РАЗРАСЛУ МИСАО
Ја само расплићем разраслу мисао
укоријењену сваким атомом у теби,
удишеш кроз њу отров
јер носим га у себи,
а сигурно мислиш, ваздух је
Скренеш ми пукотином,
умору је промакла, помислиш
отићи ћеш неком рајском свијету
Вене не сарађују са човјеком без крви,
на ријечима живог, у њему самом, сјетном
без трачка назнаке да некада ту био је живот
Сјети се кад не буде ружа
којима цвјетају вене у мислима
и изгубиле су боју заноса,
а немам је ни ја
Ја само расплићем одломке од мисли,
отишла је неочекивано, спремности на дуге
беживотне авантуре, без мени незамисливог,
вјечито потребног, пигмента црвене боје
85