Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 84

Суштина поетике | часопис за књижевност
Ти знаш за кише и њихов терет
за прах земаљски и смрадни неред
Знаш све што садашњост нуди
ал поглед свој мутно ћеш знати
УМЕТНИК СЕ РАСТВАРА
Не плачи!
Мој уговор с природом потписала је
она сама, мојом крвљу, али ја нећу
допустити да и ти нестанеш као они
који ће се поразити својим смехом
Ти ћеш исто лежати бедно у хладном сандуку,
али оно што је било део тебе који утапа моју главу,
сачуваће успавана вечност.
Она крв на пергаменту од моје коже.
Ја сам у рођењу нашао кључеве осмоструке смрти.
Онде где је лежао мрак, светлост закаснелих звезда
створиће крв
Упамти да је сад хаотично кретање мога трбуха.
Немој још задуго ништа говорити!
Сликар може још само сад да слика како носем вређаш
расцветало небо.
Погледај га оним погледом иза којег стоји ватра
Давне људске слободе.
Ти ћеш исто лежати бедно у хладном сандуку, али ће
самоћа после мене певати како се зовеш
84