Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 83

Суштина поетике | часопис за књижевност
ЖИТИЈЕ ПЕСНИКА
Ја не знам шта ми носи нова нада
Коју светлу тачку преда ме меће
Какву снагу у левици скупља,
Обесне снове све веће и веће
Кад додирнем подне мојих дана
Слутићу сутон што неумитно стоји
Видећу сунце и сенке мојих мана,
Промишљати свесно све што сате броји
Ал и ту тачку светлу, што водећ лудо,
Обузима тама, жваће простор тавни,
Сравниће вешто дах земаљске равни
И све сасушене прилике и среће
Пролетеше нехајно пламеном свеће,
Остаде појац, згорен и јадан!
ТИ ЗНАШ
Ти знаш да природа свира кад
тајношћу горди се својом
Знаш да вода игра кад смрт
се ближи одвећ страшно
Ти знаш како ветар труби
а ухо се царски губи
Знаш како сунце таласно јечи
а главе беживотно падају
83