Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 72

Суштина поетике | часопис за књижевност
месту, јер је аутор до њих дошао захваљујући личном
пријатељству са књижевницима блиским људима. Овим
поступком дело добија на веродостојности и постаје аутен-
тично сведочанство једног времена. Треба истаћи и да се
поред осврта на љубавни живот књижевника, аутор бавио и
пријатељствима међу уметницима и тиме показао да су сви
они заправо чинили једно велико друштво, међусопбно
повезано у размаку од једног века. Скоро деведесет посто
прича почиње анегдотом, која најбоље осликава личност
онога о којем се говори. Са друге стране, свака прича је
посебна по себи, о чему сведоче наслови, који представљају
њихов мото. Они имају за циљ да заинтригирају читаоце и
изазову их на даље читање. Тако ће се у првом тому пред
њима отворити свет неспокојних ноћи Лазе Костића, лепих
снова Велимира Рајића и карловачких јутрења Радоја Дома-
новића; поставиће се питања: Ко је заборављена Шва-
бица Лазе Лазаревића, ко ружа Милорада Митровића, ко за-
борављена госпођица из сонета Милутина Бојића, а ко вла-
сница бисерних очију из пенсиштва Симе Пандуровића.
Такође, Поповић ће испитати како је пропала проси-дба Сте-
вана Сремца и како је то утицало на његово ставралаштво, те
ко су музе за четири баладе Војсилава Илића, како је изгле-
дала мачванска идила Јанка Веселиновића, а како чаша
жучи Нестора Жучног. Кроз ово дело зачуће се и сетне вио-
лине Милана Ракића, романсе Милутина Уско-ковића, јесења
кишна песма Стевана Луковића, али и акорди живота и
смрти Стевана Луковића. Своје место у причама наћи ће
и теза о љубави Јована Скерлића, утопљена душа Владислава
Петковића Диса, као и призивање јесени његовог друга и
песника Милорада Петровића.
Други том, који није хронолошки наставак првог, већ
враћање на почетну тачку и средину 19. века, заправо је део
који са првим чини слагалицу и то тако да би се приче
међусобно могле наново склапати и чинити нову целину. У
њему Поповић показује како је покошена идила Бранимира
72