Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 68

Суштина поетике | часопис за књижевност
која није јединствена, већ свеобухватна за време преласка
српске војске преко Албаније.
Новембарска студен. Хучи Дрим у ноћи.
И док јата врана круже у висини,
Млад коњаник један, остављен, без моћи,
Лежи украј пута, врху на планини.
Полусмрзнут, гладан, усред снега ладна,
Беспомоћно чека да га смрт покоси.
Из снега му вири само рука јадна,
Ко да кору хлеба, умирући, проси.
Ратници...јунаци...ко на пратњи кобној,
Корачају тешко у бескрајном низу,
Снуждени и мрачни, у тишини гробној
Један од њих само приђе сасвим близу:
Кад виде младића он узбуђен стаде,
Два пут је, у сумњи, тужно главом ман`о,
"Синко, ево хлеба! - рече му и даде
Па још већма снужден, прође полагано.
И док снег албански провејава лако,
Завејани дечко, усред снега густа,
Држи хлеб у руци и почива тако
Немоћан да руку принесе до уста...
Његови стихови, одабрани на државном конкурсу,
уклесани су на мермерној плочи величанственог маузолеја на
српском гробљу Зејтинлик у Солуну на две плоче и на каме-
ном грчком крсту изнад улаза у крипту. Многи су мислили да
ти стихови припадају познатијем песнику, имењаку Воји-
славу Илићу. Осим имена и презимена, имали су и средње
68