С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
а војничко писмо још непрочитано једним му крајичком вири из шињела .
Мајчино писмо , пуно дрхтаве наде да ће се рат ускоро завршити и да ће се вратити жив . Потреба да се њиме поноси као храбрим војником , неокаљаног морала , је опет стављена изнад вредности живота / дођи , али часно уздигнутог чела , да те могу с диком мојим сином звати /. И у песми Мати и син осети се искрена емоција , достојанствена лепота чистог језика и јасног казивања . / Шта ћеш старка овде , где куршуми лете / Тражиммога Јову , моје мило дете и носим му лепе чарапе шарене /. Илићева спрска Мајка храброст је јаког карактера , црпи снагу пред сином и уместо суза и природно очекиваног , видљивог бола на лицу , она га с поносом благосиља .
" Како наши дома ? - пита син полако . Шта те нагна , нано , чак довде до мене ?” " Здраво су . Не брини . Ја дођох , тек тако … и носим ти , ево , чарапе шарене .
Да ти их навучем , дед` овамо брже Носићеш их с диком , нек је слава Богу .” – па покривач диже , ал ’ се хитро трже јер спази патрљке – одсечених ногу .
Но , уздржа срце да бол не потече и не даде сузи да из ока кане , већ покривач спусти и с поносом рече : " Жив ми био синко , и срећне ти ране !”
Као песник реалиста извор књижевних идеја налази и у догађајима који су обележили Први светски рат . У песмама Заветна жеља др Рајса и Комад хлеба сликовитим језиком уноси сегмент страхота , трагедију младог живота ,
67