Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 66

Суштина поетике | часопис за књижевност
Живео је у периоду српских војевања почев од
балканских ратова све до 1944. године, када је умро.
Припадао је више монархистичком режиму, те је његова
популарност била на врхунцу до Другог светског рата.
Његова поезија је после 1907. године, када је објавио збирку
песама претходног циклуса, углавном патриотски-родољу-
бива и државотворна. Песме и поеме овог жанра, дакако,
изашле су из правог поетског немира, из праве потребе да
буду казане, описујући живот српског ратника, стварајући
слику саме битке у којој су се нашли млади људи, остављајући
родитеље, жену, децу, њиве. У њима су преливи из осећања
наше народне традиције и историје, традиције поноса,
народног завета, непрекидних борби и устанака. У Балка-
нском рату, у дефинитивном обрачуну с Турцима на Балкану,
дигла је на ноге Србију чиста свест, топла љубав и примерна
готовост целог народа. Србија је тада била морално војнички
пример и углед. Нико није изостао са свирепих дужности.
Управо Војислављева песма Војников опроштај, коју је писао
током Првог балканског рата, у стиховима /Збогом оче!
Збогом, мила мати!/Збогом ружо, скоро узабрана, Збогом
љубо, сунце мојих дана/ Чувај љубо успомену моју и мој образ и
синчића мог/ Збогом брда и пољане травне, Збогом горе,
српске горе славне/ јасноозначава спремност будућег
војникада подреди свој живот и све што му је драго,
отаџбини, без наде у повратак. У песми Војничко писмо у
почетним стиховима /Очајничка битка... Крв.. Оружја звека..
Покличи.. Плотуни.. Урнебесна јека.. У топовском огњу брда и
планине разривене пламте/ може се чути заглушујућа битка,
осетити подрхтавање тла од силине топова и топота под
јуришем војске у задимљеном брду на коме се мешају мирис
крви и барута. Читаоца упознаје са појединцем, као предста-
вником сваког погинулог војника:
Погођен у срце зрном из шрапнела,
лежи блед, осмехнут, крвава одела,
66