Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 57

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
када је хладно , а Лондон мирише
на смрзнуту храну за понети и мрак пада већ у пола четири . Његове очи су као угаљ пре него што сагори
искре црне светлости које се крију када љуби твоје усне – каранфилић и морски орашчић . Не желиш да видиш краткодневницу . Није те брига
за сунце . Те вечери је окренуо главу према истоку ; већ си могла да осетиш његову празну наклоност у атмосфери ,
смрт тамне звезде пре њеног рођења .
СРЕЛА САМ ТИНК У БАРУ У РАЈУ за Тару Када спавам она још увек постоји .
Њено је лице светло попут брескве и више него да су је уштинули .
Моја пријатељица је тетовирани холограм који ме чврсто грли и каже да јој је драго што ме види
и како јој је жао што нећу бити њена деверуша јер венчања неће бити .
57