Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 49

Суштина поетике | часопис за књижевност
MEA CULPA
изгледалa си ми јуче познато као да си главни акорд Це на
мојој гитари иако ретко свирам ових дана прсте су ми
опекле далије које сам убрао из твоје баште семе сам
њихово посејао у својим очима за моје будуће синове и
кћери да уче како је чудно кад не познајеш своје корене
како чудно главни акорд Це звучи у сезонама без љубави
изгледала си ми јуче познато
замисли да си била странац рекао бих здраво ти не би
рекла ништа само би твоје обрве певале године као
неукусни сопрани
у разбацаном хору носталгије
а ја бих фантазирао у свом дубоком баритону о
заборављеном свету брда и река у твојим пољупцима
замисли како би било чудно да смо страни странци
након што смо једно другом со пробали стискали ребра
окусили сузе и крв нам текла заједно у венама
коју су гајиле звезде љубави
јучерашњи дани су таласи које знаш
у којима изгледаш тада познатије него сада
јер истина је да си јуче изгледала познато
замисли да и ја ћутим као ти
(јер једине ствари које си изговорила биле су далије из
твоје баште!)
потпури у тегли у мојој дневној соби за хиљаду учмалих
зима замисли да ти обећам
да свежим их очувам и после моје смрти
за године које долазе
да ли ће звучати чудно?
не више од тебе али истина је
изгледала си јуче познато
•С енглеског превела и биографију песника приредила
Данијела Трајковић
49