Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 45

Суштина поетике | часопис за књижевност
браћи он је супериорнији, али је скроман. Он је веома храбар,
а уз то веома осећајан, упоран, али и лукав. Међутим, једна
његова особина није добра. Он је претерано радознао и ту
своју ману скупо плаћа. Изгледа да му цар није скренуо пажњу
да не залази у све одаје, он не би ни допао тешкоћа. Само је
царева забрана изазвала у њему његову претерану радо-
зналост и он се суочио са оваквим чудовиштем. Царевић је
упоран, што је врлина, али има се утисак да није у свему
промишљен. Он четири пута на исти начин потпуно срља у
пропаст и никако да извуче искуство из тога. Чак и кад му је
дошао на ред и сопствени живот, поново је отишао својој
жени у намери да је отме од гвозденог демона. Тиме је
народни приповедач истакао вредност и значај човекових
упорности. Занимљиво је да се царевић негде служи лука-
вством и то врло вешто, као у сцени кад погуби дивове, али
касније не уме да се улукави. Тек су га шураци научили како
да превари гвоздено чудовиште.
По уметничкој снази иза царевића се налази Баш-
Челик. У њему као да је наш приповедач сјединио гвозденог и
воденог демона. Најупечатљивије је описан у оковима и
касније у борби са војскама змајева, соколова и орлова. Баш-
Челик је негативан лик јер свом ослободиоцу за добро-
чинство враћа незахвалношћу, мада мисли да се искупио што
му је поклонио три живота. Суров је у обрачунима са својим
противницима и без размишљања посече свог спасиоца.
Литература






Лакићевић, Драган (1986). Природа усмене књижевности,
Нови Сад: Братство-јединство.
Латковић, Видо (1967). Народна књижевност, Београд: Научна књига
Миленковић, Слађана, (2007). Дете и књига, Сремска Митровица
Висока школа струковних студија за образовање васпитача.
Мишић, Зоран (1976). Критика песничког искуства, Београд.
Стефановић Караџић, Вук (1986). Српске народне бајке, Београд: Рад
Цвитан, Далибор (1970). Права и лажна фантастика, Нови Сад.
45