Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 32

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
филозофске тајне и умне бриткости образоване жене , у то време праве реткости . Екстатичним еросом врцаво је дражила искораком смелости у свет модерности .
Шабачка гимназијалка се даље школује у Трсту , стекавши врхунско образовање на француском колеџу . Потом студије филозофије наставља у Бечу , Њујорку и Милану .
Огласила се први пут 1919 . године збирком песама Са уских стаза . Уследила су дела : лирски спев Пергаменти ( 1923 ), Вечите тежње ( 1923 ), збирка песама с предговором Јована Скерлића , Јесење мелодије ( 1935 ), Сусрети ( 1944 ), књига есеја ( претежно су то предавања која је тридесетих година држала на Коларчевом народном универзитету ) с предговором Тодора Манојловића .
Рукописи Јеле Спиридовић Савић до данас нису објављени , нити се званично зна у чијем су поседу . У Међуопштинском историјском архиву у Шапцу , у Регистру Збирке поклона и откупа ПО , евидентирано је само неколико докумената ( кратка биографија , једна песма и позивница за бал ), док је у напомени Регистра написано да ће преостала дела , односно рукописи , бити накнадно предати Архиву . - Нажалост , рукописи никада нису предати , рекао је за Суш-тину поетике Радомир Петровић , архивиста .
Била је члан међународног Пен клуба , као и Друштва књижевника Србије .
Политичким аршинима саплетена , згасла под теретом магле тешке Потцењена и заборављена јер не пови стас да запоје јој у утилитарној класи глас .
Године 1945 , Комесарска управа на челу са Ђуром Гавелом је објавила извештај Српска књижевна задруга под окупацијом , у којем је Јела Спиридоновић Савић ( уз педесет
32