С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Непромашна мора цијанид растапа док кроз огањ гуше аветни уздаси , сивокружне риме срцоболник склапа да црнилом ума тек сјећања спаси .
Огољену сјенку јагуари гоне , у замкама ватре тоне задња нада гдје уморне очи кишостихе роне .
Погрешке живота сумрачница свлада у слабашном торзу што због боли клоне док кроз бездан душа у самоћи пада .
У СЕДЕФНОМ ВРТУ
У седефном врту гдје се душа блажи миленијску кулу заједништво гради , док сјеме тајанства у козмосу тражи поленастом зором битак се ослади .
Када сунце усне на бисерној плажи раскриљену машту повјетарац хлади , сновидну кријепост оцеан оснажи док за освит рода доброта се сади .
У уздарју муза уткана је снага што сновиљем чари уз љепоту кружи гдје мистика крије заумљена блага .
У љубавном врењу заноси су дужи док отајство цвате на дну саркофага да звјездане сање у чистоти здружи .
29