С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
паре за здравље остависмо на иконе , свеће упалисмо . Онда ни татко ми купи бомбоне код бомбонџију па се разделисмо свак са своје друштво . Најстар ми брат , Коста , сас Добри станали па разговарав с неке девојке . Мене ми криво , али немам што да чиним . Море да сам се родила у дан ’ шње време знала би ја што да радим ! -уздахну баба Стојна . - Види , Ацко сине , што толко лаје куче надвор . – Лаје на Мироскино куче – рече , вративши се . – И , слушајте деца , после собор питује ме Добри како сам се провела , а ја љута на њега ништа не му одговарам . Чудија се што ми је . Реко му после неко време да важно да се је он лепо провеја у девојачко друштво . Он се досети па се некако болно насмеја , и рече само да је боље што с мене неје бија у друштво . Зашто , викам ја . Па оћеш ли да те свет оговара Стојно ? И пође си , а ја загледа на све стране да ли некој гледа , па к ’ д видо да нема никој , цуна га у образ . Чал ’ к сам била голем ! ̵насмеја се задовољно старица , а ми се само враголасмо погледасмо̵ Он ме уфати за руке и цуна ги . У живот до т ’ д несам била посрећна . Увечер по договор , нађосмо се иза шталу . Грлили смо се , целивали , маштали .
И такој свак ноћ . К ’ д јед ’ н д ’ н дооди куде нас једна госпођа . То је била рођена тетка на Добри . Живела је у Америку . Муж ву умреја , ћерке се удале , остала сама . Дошла да води Добри куде њу . Сви се радујемо што се Добри више неће пати , али ме нешто стеже око срце . Уплаши се што ће останем без њега . Он ми рече насамо к ’ д се нађосмо , да ће ујутру , пред да си пође с тетку , да ме проси . Ја да излетим од радос ’. Али , пусто моје радовање . Татко не ме дава . Вика , свака част на Добри , момак је добар , нема што , али , не може своје дете да пошаље тол ’ ко далеко . Добри моли , али ништа . А ја да пођем без татков и мајкин благослов несам тела . Много сам после туговала . Долазише многи наодаџије , ја сваког одбивам . К ’ д видоше моји да се неће такој никад удадем , дадоше ме на Ратка без и да ме питав . Ратко ме је волеја и чуваја . Малка по малка и ја се навикна на њега . И такој ми ви је деца . За Добри
17