Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 15

С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Александар , брат од стрица Стојанча и његова сестра Драга .
Сви поседаше као у својој кући . Старица стави још три дивке . – Баба Стојно , ајде причај ! – нестрпљиво је подсетих . – Што да прича ? – радознало упита Александар . – Е , ће ви испричам како сам се први пут заљубила – поче баба Стојна своју причу , а ми смо једва чекали да је чујемо будући да смо били у узрасту када смо се и сами заљубљивали . – Имала сам шеснајес године , к ’ д татко ми прими куде нас једнога момка да ради . Имали смо големо имање . Ми седам деца . Мајка не може само леб да ни намеси . Бабу и деду несмо имали . Ја сам била најстара , по мене све мушки , и на крај , Митра , десет година помaла од мене . Сви смо радили . Нема туј старо - мало . А не као ви дан ’ с , по цел д ’ н гледате телевизор . Татко ми је улазија у кућу само за једење и спање . Стока , живина , њиве , ливаде , баште , орање , копање , па жетва к ’ д ће дође сас срп и косу жнејемо , а не као дан ’ с с комбајн . Па у јесен мумуруз беремо , гра ’ чукамо , ђубре истерујемо . Мајка и ја предемо , ткајемо , перемо . Воду од кладанац носимо . Море само к ’ д се сетим , работа голема си је имала . Сваку њиву работимо . Не иде комшије с нас сиир да терав . 1
– Еве , Мирсо - вика татко на мајку ми - овој је Добри , од дан ’ с куде нас ће работи . Мајка ми му пружи руку на Добри . Ја седим пред кућу , предем и гледам . Убав момак , мислим си . Црна му коса као гајтан , височак , слаб , у старо обучен . А можда и нема ништа ново . Нажале ми . Митра трчи по двор само у ‘ аљинче , па к ’ д виде непознатог човека , приђе му , загледује га и вика : Много си убав бато ! Сви се насмејасмо и т ’ д смо се ја и он први пут погледали . Ја осети како ме нешто пресече у стомак .
– Па ти си се то заљубила у њега на први поглед – закључи Александар .
– Право збориш , дете . Увечер , после вечеру , сви си легнаше . Само мајка и ја останасмо да дигнемо једење од
1
Израз се користи у врањском крају и значи : подсмевати се некоме , исмејавати .
15