С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
руководила темом , те да је ово само једна страна Андрићеве личности која , заједно са његовим делом може бити непресушан извор инспирације и истраживања .
У песми Тама , магла прекрива све оно на шта се чекало ( будућност ), али и прошлост : Шта мени значе лица и ствари и спомени минулих дана ? Време је стало , дани и ноћи у тамници се смењују , заиста нема ни прошлости ни будућности , већ само питање без одговора : И куда иду ови дани моји И зашто бије тамно срце моје ? Куда ? Зашто ? Епитети које песник користи сликовито указују на стање његове душе : ( магла ) ружна , ( немар ) јадни , ( заборав ) жалосни , тамно ( срце ). Прерана смрт оца због болести плућа , а и његово сопствено слабо здравље због дугог боравка у нехуманим условима у којима су влага и хладноћа били стална претња , доводи песника у ситуацију да размишља о смислу постојања и како нико не може избећи неизбежно – смрт ! У песми Строфе у ноћи се посебно наглашава пролазност и страх од смрти бијеле и безгласне . То се слаже са његовом реченицом из Знакова поред пута да човек се рађа да би убрзо постао прегршт безименог и дугог јада и као такав нестао . И не зна се ни за чију славу се рађа ни за чију поругу пропада ... У наставку , Тако једни нестају , тако се , у свирепом незнању други рађају , и тако тече несхватљива људска историја . Сенка је на његовом лицу јер је биједно живјети човеку на земљи , а сваком дође једном последњи испраћај уз хистерична и излудјела звона и то чудно оловно поподне кад нам душу – ваљда – смири Бог , а за тијело се побрине црв .
101