Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 100

Суштина поетике | часопис за књижевност
Оглед | Светлана Митић
МОТИВИ ТАМЕ И СМРТИ У ЛИРИЦИ ИВЕ АНДРИЋА
Поводом годишњице смрти Иве Андрића, у складу са
тренутком, изабрала сам за овај оглед део песама из књиге Ex
Ponto, Немири, Лирика у издању Свјетлости из Сарајева, која
је објављена постхумно 1976. године као XI књига њего-
вих Сабраних дела.
На почетку Ex Ponta, сам писац – свестан да је готово
сваки ред обојен неком врстом светског бола, велтшмерца
(weltschmerz), што је било карактеристично за 19. и почетак
20. века, поручује: Свима, широм цијелог света, који су стра-
дали и страдају ради душе и њених великих и вјечних захтјева,
посвећујем ове странице,које сам некоћ писао само за себе, а
данас их шаљем свој браћи својој у болу и нади. Наравно, треба
имати у виду да је ово дело настајало док је био у затвору као
припадник Младе Босне, а по наслову и емоцијама патње,
очигледно инспирисано делом римског песника Овидија. Али,
овај и овакав млади Андрић је у потпуном контрасту са оним
Андрићем, писцем романа и приповедака, који, по поговору
из књиге брише личну заменицу ЈА (рецензент Ристо Триф-
ковић), као да тиме брани на неки начин своју интиму, чак се
сматра да је то један од битнијих разлога што се колебао да
ли да за живота објави своју младалачку лирску прозу. Такође
се каже да се после његове смрти дознало да је читавог
живота писао лирске песме, али – не објављујући их! И Свет-
лана Велмар Јанковић, у свом есеју о његовом делу Знакови
поред пута, примећује да се и у овом делу Андрић не одриче
свога ЈА, није се устручавао да расположења која бележи
призна за своја. Занимљива је и опаска да је Андрић једном
приликом изјавио: Кад нисам очајан, ја не ваљам ништа. Њен
утисак је свакако да је он стоички пристајао на патњу и
очајање. Изабравши песме за овај рад, наглашавам да сам се
100