Суштина поетике | часопис за књижевност - број 52/53 | Page 10

Суштина поетике | часопис за књижевност Следеће странице нас из овог предачког колективног времена оштро бацају у садашњи тренутак, изазивају да виде да ли смо нешто научили. У томе је једно од богатстава антологија, зборника, збирки, часописа, што читате дело не издвојено и само, него осветљено оним што је испред и иза њега, па једно утиче на друго, преплићу се и објашњавају. Љиљана Вујић Томљановић пред читаоца доноси слику предизборног времена, која нас опече још теже после стихова словенске душе који су нам показали из каквих дубина и са каквим сазнањима о животу и природи смо кренули, а где је наше племе данас стигло - обесмишљена историја преврће своју купусару, обесмишљени планови, али нада остаје - још сањамо нове почетке. Лично време Суштина нам је донела и четири одличне приче. Случајно или уредничком мудрошћу, тек, све их је повезало време, односно значај који су ликови дали ономе што називамо временом. У Последњем путовању Дијане Тошић унука се обраћа деди који је преминуо и пита да ли је њихово заједничко време могло бити другачије испуњено. Ауторка не затвара врата за поновни сусрет и оставља прилику да се деда и унука испричају ван границе овог времена, са друге стране. Све је данас могуће, па и веома брзо прећи из једне у другу временску зону, са Балкана у Америку, али постоје оне зоне које се прелазе само у успоменама, као што је детињство. Скок преко баре Петра Рајина Васића је лепа исповедна путописна проза. У позним годинама он добија прилику да посети Америку, први пут лети авионом и одушевљење због ненаданог путовања покреће у њему успомене на детињство и једно нарочито путовање о коме је дуго и често касније причао својим заинтересованим слушао- цима у селу. Прича о овом путу у далеку Америку неће имати 10