ЛИЛА
врхове прстију притискам уз твоје зглобове
питаш ме да ли осећам
а ја климам главом и пре него што
сам знаш шта би рекао
осећам
осећам одјеке твог срца
сећам те се уплашеног на степеницама
како чекаш да све престане да боли
преплављују ме таласи твог страха
не питам те чега се плашиш
и не желим да знам
не могу да говорим
уста су ми пуна пепела, стакла и крви
мрак је и не видиш ожиљке
које остављаш чак и када ћутиш
притискам јаче
надам се да те кожа пече
тамо где те додирујем
9