Париски синдром | Page 7

ДРАГА… стојимо на вратима а ти се молиш да сви поверују да си болесна требају ти лекови мислиш да чујеш хор анђела то су само сирене, драга, наши дланови су покидани од пузања по камењу уморни смо и гладни на пола пута до одустајања али није ли живот превише необичан да бисмо га сада окончали? ти желиш још градова да видиш ја имам још лажи да кажем надам се да ћемо бити боље. 7