AURORA BOREALIS
пре осам месеци
рекао си да ти се Андромеда жалила како
њене звезде сваког дана уче да
сијају јако колико и ја
рекао си да ћу бити крива ако
буде дошло до судара галаксија јер су
звезде љубоморне и желе да ме убију
рекао си да сам толико велика и светла да
се бојиш да ћу разнети
све око себе
тренутка када експлодирам
пре шест месеци
рекао си да губим сјај и постајем тама
да ме не препознајеш кад плачем и
да ме скоро ни не видиш
рекао си да сам се урушила сама у себе
постала огромна црна рупа која те је
на крају прогутала
рекао си да ме и даље волиш
како се воле успомене из детињства
слабо са трачком срамоте
данас
желим да ти кажем да ја никада нисам
била ни галаксија ни звезда ни сателит
ни светионик ни свећа
желим да ти кажем да нисам ја крива што
ти чекаш неког да те спаси а ипак мислиш
да ниси вредан тога
43