ВОЛИМ
волим
што не носиш наочаре црних оквира
што их не носиш уопште
што могу да видим твоје очи и
осетим трепавице на свом рамену
сваки пут кад ме загрлиш
волим
што је твоја коса тамна и мекана
што није плава као његова
што могу да провлачим прсте кроз њу и
миришем ананас кад изађеш из купатила
сваког јутра
волим
што знаш да више волим Марвел
што ти не волиш ни Спајдермена
што зеваш кад те одвучем у биоскоп и
спаваш наслоњен на мене
све док се филм не заврши
волим
што ми дајеш да пијем из твоје шоље
што ме пушташ да победим у игрицама и
што ти не смета кад те прекинем у
пола реченице кад одемо на кафу
код твоје мајке
волим
што трчиш за мном низ улицу
што се смејеш када једем крофне и
што ме држиш за руку у аутобусу
да би знао да сам ту зато што ме
не видиш јер сам ниска
волим
што могу да поцепам све шавове који
држе делове моје коже заједно
и да се не осећам ништавно и мало
већ као замак и краљица у њему
као храм и божанство којем се молиш
35