ЗАБЛУДА
морфијум нас изненада
прво удари у ноге
па у образе
а онда више не знамо
ни ко смо ни где смо
ни како смо ни зашто смо
мислимо да лебдимо далеко
изнад свега и свих
мислимо да се давимо
у топлој и сланој води
гребемо једно друго
по рукама и лицу
заривајући чисте нокте
у вене пуне прљаве крви
после седимо на прозору
уд .4b4-t/4/