Париски синдром | Page 25

АЛЕН његове су усне мекане попут јастука шапуће ситне лажи свако вече пре него што заспиш обећава ти да си посебан и да си његов лични анђео чувар слатко је колико си био наиван и веровао му кругу је одувек било суђено да буде пробијен васкрсење ће морати да сачека моменат када опет будеш могао да стојиш сам на својим ногама али не брини баш као сви љубавници и тужни људи ти си песник преживећеш 25