АПОЛОН
он устаје пред зору
гледа сунце како излази
броји дане до краја
не нада се много
не воли хладноћу
јер мора да носи џемпере
спава под јорганом
греје руке на шољама
има пегице на носу
ожиљке на оба рамена
грубе врхове прстију
и испуцале усне
заврће ногавице панталона
хода бос по плажама
џепови његовог капута
пуни су трзалица и жица
његова плава коса као
да не уме да буде чиста
прекривена је акрилним бојама
црна и плава од мастила
данима прича у форми хаикуа
пет седам пет
ништа нема смисла
пролећни дан
оном што не може
да види, да дотакне
не верује
њему ништа није битно
он сања да умире
сам и напуштен
полако и болно
на разне начине
под сунцем
23