ПОДЗЕМЉЕ
гледам те са обале
како седиш у хароновом чамцу
пловећи реком бола
чујеш ли моје вриске
како те моле да одеш
како те позивају да останеш
видиш ли моје руке
како се пружају ка теби
како ме крију од твојих погледа
осећаш ли шта ја осећам
срећу јер си сада ту
страх јер ћеш можда отићи
твоје мртво немртве усне
изгрижене су и крваве
смејеш се са новчићима на очима
ти ниси Хад
и ја нисам Персефона
нас неће везати
бедни комади нара
ти ниси бог мртвих
нити сам ја дете пролећа
ти ниси краљ богатих
нити сам ја господарица подземља
ти си Орфеј
а ја Еуридика
и ходаћемо тихо
бежећи од смрти
ходаћемо тихо
толико тихо да
ћеш се окренути
и гледати како опет умирем
20