ПОТРАГА ЗА СВЕТЛОМ
синоћ су рекли да се ватра проширила
клекнули смо на под поред кревета
удахнули ваздух већ тад пун дима
и почели да се молимо
наши су гласови уморни од истих речи
упућених оном који није ту да слуша
који можда никада није ни био
наша су колена модра од клечања
на бодљикавој жици
због неког ко не може ни да нам
докаже да постоји
нама кажу да му верујемо
да ће нам помоћи ако га замолимо
да нас воли, да је прошао кроз све ово
али како да се саосећамо са неким
ко нема глас
са неким чије речи никада нисмо чули
како да верујмо неком ко ће
дозволити да наше кости постану пепео
неком ко ће пустити пламен у наше кревете
наш град никада није видео сунце
тамо где ми живимо мрак је
од првог тренутка када смо прогледали
можда нам овај пожар допусти да
засијамо макар на моменат
можда будемо довољно светли да
и нас сматра својом децом
18