ОДЛИКЕ САВРЕМЕНОГ УЏБЕНИКА
Уџбеник је основно текстуално-илустративно средство у настави . Произилази из наставног програма наставног предмета за који је намењен , а научни садржаји у њему су дидактички трансформисани и прилагођени ученику одређеног узраста , који похађа одређену врсту или тип школе . Од осталих књига разликује се по : садржају , дидактичком обликовању и сврси . Има претензије да на читаоца делује формативно : да мења , утиче , усмерава , покреће и формира . Уџбеник се не задовољава само тиме да '' проследи '' информацију , попут речника и енциклопедије . На комплексан и систематичан начин повезује релевантне садржаје стварајући системе који омогућавају повезивање и умрежавање појмова наспрам спонтано формираних појмова ( псеудопојмова ) насталих на основу спонтаног искуства ученика . Функције уџбеника : огледа се у томе што пружапомоћ у усвајању целовито и научно систематизованих знања ; вођење у процесу конструкције знања ; подстицање коришћења других извора знања ; мотивисање ученика за учење и његово оспособљавање за самообразовање . Културолошки контекст подразумева измештање из класичне педагогије у шири културолошки контекст и сагледавање уџбеника као културно-потпорни систем индивидуалног развоја и важан инструмент културне трансмисије и културне репродукције заједнице . Када је у питању утицај уџбеника , он јесте носилац културног развоја , посредник између појединца и културног окружења , средство преко којег култура делује на њега , али и потпорно средство јер се уз његово посредовање граде и развијају психичке функције и способности ученика . Принцип доступности знањакоренспондира са променама последњих година а оне су видно допринеле хиперпродукцији нових знања , доступности знања и његовом бржем застаревању . Критичко мишљење мора да обезбеди подстицање капацитета ученика за критички однос према подацима и њиховој примени . У том смислу својства доброг уџбеника су : прецизност и тачност- не трпи материјалне грешке ; селективност-никада се не може обухватити све али оно што налази у њему има јасну сврху ; структуираност- обезбеђује структуирана знања , систематизацију научних појмова ; репрезентативност-избором садржаја ствара моделе мишљења , решавање проблема ; разумљивост-језик уџбеника је примерен читаоцу и садржају ; атрактивност-визуелно леп , занимљив , технички уређен ; блискост- ослања се на спонтана знања ученика и искуство које имају ; читљивостлако се прати ; изазовност-покреће пажњу , мишљење , учење и памћење и разноврсност-подразумева да има за свакога по нешто , односно да није монотон .
НЕКАД И САД
Најупадљивија промена поређењем уџбеника од пре двадесет-тридесет година и сад огледа се у техничкој опремљености , квалитету штампе , колориту и илустрацијама . Међутим , разлика је у налозима , и не огледа се у томе шта уџбеник даје , већ , шта тражи . За савремени уџбеник , налози представљају срце уџбеника . Последњих деценија , велики напредак постигнут је у савременом дидактичком материјалу , иначе , намењеног деци предшколског узраста . Уместо стереотипних решења ( нацртај , обој , повежи ), аутори проналазе креативна решења ( Зона наредног развоја ) и пред децу стављају захтеве нешто изнад њихових могућности , те на тај начин подстичу њихов даљи развој , односно зону наредног развоја . Истраживања су показала да су у САД ученици који су стицали знања односно учили посредством е-уџбеника до 80 % брже савладавали градиво . Практично , у један читач од триста грама могу стати сви папирни уџбеници . Њихова главна карактеристика је интерактивност . Стога , јасно је да се уџбеник мора мењати и унапређивати да би остао конкурентан у односу на друге изворе информација .
ИЗБОР И КОРИШЋЕЊЕ УЏБЕНИКА
Уџбеници су још увек најчешћи извор за учење и мало је вероватно да ће ту улогу изгубити . Поред предности које имају , да обезбеђују структуру предмета проучавања и читав асортиман вежби и активности , они могу и да смање квалитет рада , посебно ако су изабрани без критичког преиспитивања и ако се некритички користе у учионици . Шта чини добар уџбеник ? Иако се одговори на ово питање разликују од рджаве , до државе , од региона до региона , у једној земљи од предмета до предмета , постоје одређени принципи који се могу применити практично на све уџбенике . Листа принципа представљена је у следећој табели ( Anderson , 2013 : 142-143 ):
151