ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА ПОКРЕНИМО СЕ - ЗБОРНИК РАДОВА 2018 | Page 179

Матијевић, Антић, 2001). Да би се обезбедио почетак либерализације тржишта и подизање квалитета
уџбеника, просветне власти су 2003. год. у склопу реформе образовања , донеле програм Огледа за
издавање уџбеника за разреде који су били обухваћени реформом. Министарство просвете именовало је
комисије које су оцењивале квалитет рукописа припремљених у оквиру поменутих Огледа, а чинили су
их просветни саветници и универзитетски професори, као и стручњаци запослени у Заводу за
унапређивање образовања и васпитања. Усвајањем Закона о уџбеницима и другим наставним
средствима из 2009. год. престала је потреба за Огледима у области издавања уџбеника, јер су јавни и
приватни издавачи доведени у равноправни положај. Тај Закон увео је многе новине, почев од
дефиниције уџбеника где се први пут наводи да његова функција није само стицање знања већ и
формирање вештина, вредносних ставова али и подстицања критичког размишљања, унапређивање
функционалног знања и развој интелектуалних и емоционалних способности ученика. Стандарди
квалитета уџбеника донети су 2010. год. Тако је образовни систем Србије добио своје прве стандарде
квалитета уџбеника, и ушао у нову фазу коју карактерише појава великог броја нових уџбеника, тзв.
хиперпродукција и нове процедуре одобравања. Законом о уџбеницима из 2015.год донета су нова
решења, пре свега из области процедуре одобравања. Између осталог, нов Закон предвидео је и нове
стандарде квалитета уџбеника који су усвојени 2016. год. Као пратећа правна регулатива донесена су и
три Правилника која ближе уређују процедуру одобравања уџбеника.
ШТА ГОВОРЕ ИСТРАЖИВАЊА/ АНАЛИЗЕ УЏБЕНИКА ?
У анализираним уџбеницима према истраживању
др Пешић
(одобрени уџбеници за трећи
разредследећих издавача: Завод за уџбенике и наставнасредства; Драганић, Народна књига и Едука )
постоји имного примера за то да се тешке, захтевне темеобрађују доминантно посредством налога, а
поготово уз налоге са огледима. Нека од тих решењамогу се сматрати својеврсним парадоксом
индуктивне стратегије, будући да се ученици питају управо оно што би требало да науче. После
релативно лаких налога следи неприпремљен, неутемељен закључак.Он се не објашњава, већ
суученицимапонуђене илустрације које мало помажу,јер су најчешће саме по себи
нефункционалне.Анализа
подршке
учењу
с
разумевањему
контексту
експозиторне
и
индуктивнестратегије дидактичког обликовања уџбеника показала је да комбиновање ових стратегија
заступљено у новимуџбеницима Природе и друштва и представљадобро решење, јер обе врсте
стратегија имајусвоје предности и недостатке. Нешто већу заступљеност експозиторнестратегије не би
требало схватити као њихов недостатак, будућида је уџбеничка нарација честоекономичнијии
ефикаснији начин за посредовање наставнихсадржаја. Друга добра страна нових уџбеникаје напредак на
плану формалне структуре књиге. У свим анализираним уџбеницима образовни дизајнпредвиђа посебна
решења у функцијинаглашавања основних информација, што представља један одослонаца за лакше
разумевањетекста и смислено учење. Функционалну вредност ових решења умањује тошто она често
нисудоследно спроведена у целој књизи.Када је реч о подршци учењу с разумевањем, у
везиекспозиторне стратегије отворен је проблем структурисања и повезивања информација. У
анализираним уџбеницима можесе препознати рад на структурисању садржаја иформирању система
појмова, иако то није увексистематски спроведено, па везе међу појмовима некада остају парцијалне и
неразрађене.Анализа је, међутим,показала да код индуктивно реализованих лекција постоји низ
проблема који могу озбиљно угрозити њихову педагошку ефикасност. Иако јеважно да постоје
уопштавања/сумирања којимасе резултати налога експлицитно и јасно повезују са очекиваним исходима
учења, у великомброју налога (поготово налога са огледима) овајзавршни корак препушта се ученицима,
односно наставнику. Поред тога,уопштавања/сумирања често нису адекватно припремљена
самимналозима, међукорацима у закључивању и потребним појашњењима. Надградња налога, којомсе
види до којих се дошло повезују са разматраном темом, разрађују и објашњавају, у некимважним
лекцијама садржи озбиљне празнине иније довољна за смислено учење и развој научних појмова. Због
тога постоји опасност да ученици остану на нивоу свакодневних, искуствених знања или им се делегира
задатак да сами(тј. уз помоћ наставника) схвате неке захтевнесадржаје, уместо да они буду адекватно
објашњени у уџбенику.Може се закључити да је индуктивна стратегија захтевнија од експозиторне –
посредовање наставних садржаја доминантно крозналоге теже је осмислити и реализовати на педагошки
ефикасан начин, који подразумева изградњу целовитих и систематиз ованих знања ( Пешић, 2009: 47-48).
150