Критички приказ романа ''Рико,Оскар и тајанствене сенке''
Аутор: Марија Ћосовић, 7. разред.
,,Ја сам нисконадарено дете, '' приликом упознавања са новим комшијама говори дечак Рико. Он је дечак који иде у Центар за подстицање развоја. Има проблем са оријентацијом, не зна шта је лево, шта десно, спорије размишља, када нешто прича, не може добро да се концентрише. Воли своју маму која је веома брижна и пажљива. Увек је лепо обучена, чиста, педантна, нашминкана, са лепим дугим ноктима. Највише се радује када иде са мамом да игра бинго у клубу пензионера.
Дечак нема пријатеље свог узраста.
Да ли ми знамо неко дете са посебним потребама? Како се односимо према таквој деци? Да ли их прихватамо?
Шта бисмо могли да урадимо да их прихватимо у своје друштво, у заједничку игру?
Не примећујемо страхове и бригу родитеља који имају дете које није као и друга деца. Остављамо их да се сами боре са својим проблемима. Како пронаћи пут до њихових неприхваћених дечака и девојчица?
Роман ''Рико, Оскар и тајанствене сенке'' нам говори о једном таквом дечаку. Дечаку који се разликује од друге деце, али који је веома лепо васпитан, који је самоуверен, жељан знања, склон размишљању, храбар, самосталан, дружељубив, добар друг, срећно дете без обзира на потешкоће.
Роман има веома занимљив криминалистички заплет који два дечака, један са ограничењима а други са високом интелигенцијом успешно решавају.
Роман ми се допао јер на занимљив начин говори о дечаку који има поремећај хиперактивности и дефицита пажње.
Свиђа ми се због тога што док читамо роман желимо да сазнамо да ли је дечак успео да повеже све нити, све трагове до којих је са својом нисконадареношћу стигао.
Роман бих препоручила свима да прочитају, због тога што на веома леп, топао начин говори о деци са потешкоћама у развоју.