Критички приказ романа "Шифра Вавилон"
Аутор: Теодора Џајевић, 5. разред.
Даниел Пенак је француски писац. Његов стил писања је духовит и маштовит.
Моја осећања после читања овог романа су помешана, зато што је Камо веровао да је девојчица Кети са којом се дописивао и тако научио енглески, стварна. Камо је дечак који се због енглеског са мајком опкладио, ако она нађе посао, да ће он за три месеца научити енглески који му није добро ишао. Камоу је у почетку јако било тешко да чита Кетина писма зато што су била на енглеском, али уз помоћ друга, савладао је и те потешкоће. Научио је енглески боље и од свог друга који је био најбољи у одељењу па се мало уобразио. Његов друг је желео да опет буде стари Камо и да престане да пише измишљеној девојчици која му је у почетку била јако досадна. Уз његову помоћ Камо се вратио на старо, научио енглески, схватио да Кети уопште не постоји, а мајка је нашла посао. Све је било сјајно и више на њега нису викали . Мислим да писац у овом роману жели да деци поручи како треба да уче, али када то градиво врло добро науче, да се не уобразе као што је то учинио Камо, већ да остану такви какви јесу и да што је најважније наставе да уче. Основни проблем је био енглески, он је решен, наравно, превођењем писама која су била на енглеском. Главни лик (Камо) се врло променио, био је један стидљив дечак ког је мама грдила на крају године због двојке из енглеског, али на крају романа,он је постао одговоран и увек је учио, а и течно говорио страни језик.
Мислим да је ова књига јако поучна и могу је читати и старији од мене. Највише ми се допало то што је Камо био јако везан за Кети, а није ми се свидело то што је оставио и посвађао се са својим најбољим другом који му је ипак помогао. Е, то је другарство! Уопште нисам могла ни наслутити шта ће се догодити на крају. Из овог романа сам научила да треба поштовати другове, а и редовно учити, мислим да је то најважнија ствар. Ја бих ову књигу радо препоручила својим вршњацима, а и старијима.