КЛИК број 6, мај 2019. | Page 25

25 КЛИК 6 Магични Праг где читалац треба да се запита шта ће бити са имовином и Есмералдом. Друга књига је још у изради. У њој главни лик носи моје особине, њене другарице особине мојих најбољих пријатељица. Оне пролазе кроз тајни пролаз и оне тамо откривају многе чаролије, многе ствари које ће их задивити, а пронаћи ће и неку симпатију... Клик: Због чега си дошла на идеју да у књизи има фантастике? Виолета: Фантастика је некако мој живот, од када сам се родила, волела сам да читам књиге о фантазији, волела сам да гледам филмове попут Харија Потера. Хвала мојој пријатељици Нађи што ме увек подсећа на њега и што са мном дели своја знања о њему. Клик: Да ли би волела да будуће генерације читају твоју књигу као лектиру? Виолета: Мислим да ове књиге нису прикладне за школу, али то би био успех, велики успех у мом животу. Тако да ако се деси хвала, ако не, нема везе. Клик: Шта би радије да постанеш, глумица или песникиња? Зашто? Виолета: Мој живот на крају зависи од мог школовања. Тако да, ако неко буде видео таленат у мени, можда буде успео да ме прогура негде, али све то се може гледати као да ће се десити само ако се ја будем потрудила да се то деси. Ако будем постала песникиња, постаћу песникиња, ако будем постала глумица, постаћу глумица. Тако да ми је свеједно. Највише бих волела да постанем и једно и друго, јер оба занимања у мени стварају неку радозналост и помажу ми да откријем свет. Нађа Маркешевић и Николина Живановић VIII 3 Магични Праг Обожавам путовања. Највише их је лети због таквих могућности. Овог лета са тренерима и другарицама са гимнастике посетила сам једну прелепу државу – Чешку Републику. За ово путовање смо сазнале у децембру. Бројале смо месеце, дане, сате. Изгледало је као да тај 30. јун никада неће доћи. Међутим, дошао је много брже него што сам мислила. Размишљала сам о изгледу града уживо и питала се: Да ли овај магичан град изгледа тако чаробно уживо као на сликама? Замишљала сам тај камени мост са две куле на крајевима. Углавном, после незаборавног путовања од четрнаест сати, тај град је сада онај у коме се налазим. Осетила сам мирис Влтаве, трделника, гужве. Камени мост о коме сам маштала је сада преда мном. Старомодне, шарене и прелепе зграде су свуда око мене. Ово је много чаробније него што сам замишљала. Осећала сам се као у савршеном сну. Нису ми сметали туристи, бука, цика, вика, музика и врућина. Штавише, све ми се то уклапало у атмосферу. Ти сви људи различитих националности, боје коже и језика које говоре пријали су ми. Стигли смо до Староместских намести. Трг је био препун људи, наравно. Чула се и весела музика са бине у центру трга. Покушавам ухватити сваки прекрасан тренутак. У Прагу смо остали седам дана, и искористили их најбоље могуће: Први дан дефиле и упознавање града, други дан обилажење замка, трећи дан тржни центар, четврти дан зоо – парк, пети – Карлове Вари, шести музеји, седми дан за шопинг, још једно обилажење града и повратак у Србију. Мислим да ми је ово омиљено путовање до сада; свако је посебно на свој начин, али ово издвајам. Ово ми је био први пут да сам посетила Праг, и Чешку уопште, и мислим да ће ми остати у доживотном сећању. И да, била сам и више него у праву када сам се питала: Да ли овај магичан град изгледа тако чаробно као на сликама?! Маша Кешељ VII 3