18
КЛИК 6
Скролуј ми се с очију, англосрпски!
Скролуј ми се с очију,
англосрпски!
Безбедност на
интернету
Интернет је једна велика светска мрежа
преко које можемо много тога сазнати и открити,
али на интернету постоје и људи који нам желе зло.
И њих се морамо пазити.
Сви људи у двадесет првом веку користе
интернет. Па тако и ја. Колико год мени интернет
био користан и понекад забаван за истраживање,
одувек сам знао да постоје сајтови које не би
требало да користим нити да улазим на њих.
Првенствено због своје безбедности, а и да бих
сачувао свој компјутер од вируса. Преко интернета
свако за само неколико минута може да направи
свој налог на некој друштвеној мрежи, што је уједно
и највећи предмет опасности на интернету, посебно
за децу. Ја, као и већина деце, користим друштвене
мреже, али сам увек знао како да одржавам своју
безбедност на истим. Пре него што су ми родитељи
дозволили да отворим свој налог на друштвеној
мрежи, говорили су ми да не смем да прихватам
захтеве од непознатих људи и да не говорим
никоме своје личне информације, ма како год да се
он представљао. То су основна правила којих се сви
морају придржавати на интернету. Такође, не треба
ни да верујемо у све што видимо на интернету нити
да долазимо тамо где нас неко непознат позива. У
случају да се и деси да неко непознат успе да вам
пошаље поруку, то одмах морате рећи родитељима
и морате блокирати ту особу.
Ипак интернет има и своје добре стране.
Сваког дана претражујем много тога преко
интернета, већином везано за школу и у циљу тога
да сазнам нешто ново, пазећи да улазим на добре
сајтове јер интернет не разликује добро и лоше,
него само избацује резултате. Ако ми нешто што смо
учили на часу није јасно, ја одем на интернет и
одмах добијем резултате који ми помогну.
Све у свему, интернет је добро место само
ако знамо да га користимо на добар начин, а то
ћемо знати ако се будемо придржавали наведених
правила и ако га никад не злоупотребимо.
Никола Јојић VII 2
Не постоје чисти језици. Сваки језик долази у
културне и просторне додире са другим језицима, те
отуда размена (да не кажемо шеровање) појединих
речи, које онда називамо позајмљенице. Од Турака
смо позајмили шећер и чарапе, од Немаца мајстора и
пеглу, од Мађара ципеле и лопова, од Француза моду
и даму, а од Енглеза џемпер, фудбал, филм, спорт…
Позајмљенице представљају културну размену, јер се
са речима размењује и култура! Дакле, оне су
неминовне, историјски оправдане, некад брже у
уклапању у језик од смишљања домаће речи (нпр.
таблет нема домаћи синоним): као гост који се
одомаћио пре него што је домаћин уопште стигао
кући.
Па, шта је проблем?
Енглески језик је језик опште комуникације
(универзални језик, lingua franca), језик који је успео
оно што есперанто није – да њиме некако проговоре
сви! Што је најважније, он је језик сваког
електронског окружења, главни језик технике, која
се развија толико да једва можемо да пратимо њен
напредак. Пошто смо свој једини језик насушни
преселили заједно са комуникацијом у електронско
окружење, ставили смо га у непосредан додир са
енглеским језиком. У реду, ништа необично.
Пролазили су месеци, а онда године, па смо у
једном моменту схватили да више не лајкујемо
српски колико хејтујемо енглески, али и даље
имамо потребу да у четовању шерујемо сторије,
ивенте, твитове, да се сабскрајбујемо на канале
или фолујемо профиле, инсталирамо апликације,