17
КЛИК 6
Пројекат „Имам право на заштиту“
Током септембра и октобра
ученици
наше
школе
учествовали су на литерарном
конкурсу „Имам право на
заштиту“ у оквиру истоименог
пројекта чији реализатор је
Центар за социјални рад
Општине
Стара
Пазова.
Награђене су две ученице –
Марта Курузовић VI 3 и Софија
Пер VII 4 , чији радови су, заједно
са радовима ученика из других
школа, објављени у посебној
брошури овог пројекта.
Имам право на заштиту
Тешко је причати на ову тему, и кад си је
проживео лично и кад ниси. Тешко је уопште схватити
зашто се повређује било ко, а камоли неко најближи.
Веома је напорно када знаш да, ако
прекорачиш праг своје сопствене куће, крећу
проблеми. Некада желиш да се задржиш на мањим
проблемима, јер си свестан да када њих решиш,
долазе већи, који се можда неће решити. Ужасна је
сама чињеница да постоје људи који не решавајући
проблеме уништавају нешто што су годинама градили,
нешто за шта су дали цео свој живот. Уништавају своју
породицу. Многи животи су угрожени, а оно што је
најстрашније је то што су многи одузети. Много
случајева насиља није пријављено, а ћутање се
насиљем одобрава. Оно што почне вриском, не сме се
завршити ћутањем.
Поред поклона, за ученике и наставнике је
организован
излет
у
Сремске
Карловце.
Патријаршијски двор, ризница икона и Саборна црква
дочекали су наше ученике једног снежног петка, а уз
добро друштво и стручно вођење, овај излет је лепим
Насиље се не пријављује из разних разлога,
и садржајним проводом победио хладноћу и снег.
али не разумем зашто да се оно не спречи док
последице не буду трајне. Први разлог су претње.
Особе су превише уплашене да би причале, па
временом постану и психички лабилне. Други разлог је
љубав. Особа која трпи насиље превише воли своју
породицу и не жели да се она распадне. Тешко је
одрећи се онога што волиш, онога због чега си једном
направио нови живот. Сви који породично насиље
нису доживели превише олако схватају пријављивање.
Моја другарица, нажалост, трпи насиље. Родитељи су
јој се разведени, а она са својом сестром живи код
мајке. Међутим, често им се отац напије, па долази
код њих и напада их, некада и физички. Када сам је
питала зашто то трпи и зашто то не пријави, рекла ми
је само да она уопште није ни хтела да јој се родитељи
разведу. Шта да јој кажем? Само сам је загрлила.
Јелена Станковић V-4
Никола Радиновић V-5
И даље не разумем зашто се све то дешава.
На то никада нећу добити одговор. Схватам да су
насилници и жртве нестабилни умови, а људски мозак
је превише компликован да бисмо знали све његове
тајне. Такође, никад нећемо схватити праву цену
живота, све док не осетимо да смо угрожени на својој
кожи.
Насиље није нешто нерешиво, али исто тако
није ни нешто што се лако може решити. Постоје људи
који могу да помогну, којима је то посао. А ми остали?
Чак и ако не можемо да поправимо ситуацију, можемо
да урадимо нешто што ће ту особу учинити срећном и
што ће јој показати да, колико год било тешко, има
поред себе неког ко је воли и ко жели да је заштити.
Софија Пер VII 4