14
КЛИК 6
Јавни час поводом 150 година од рођења
Мике Аласа
Јавни час поводом 150 година од рођења овог великана
одржан је крајем новембра у нашој школи. Наставнице
математике Татјана Кецман и Наташа Арсеновић су са
својим ученицима седмог и осмог разреда (Алекса Костић,
Јован Јовановић и Петар Врањеш, (8-1) Марија Чечарић,
Наталија Миљуш, Милош Капетановић и Михаило
Марковић (8-3) Виолета Јовановић (7-2), Вања
Веселиновић, Маша Кешељ (7-3), Ђурађ Кецман (5-1) и
многи други) успеле да пренесу делић његовог живота и
дочарају личност, дух, време у коме је живео наш
академик.
Математика будућности неће се састојати
искључиво у формирању једначина, неједначина
и у израчунавањима.
Тај моћни и суптилни инструменат људске
логике, у случајевима кад за то буде имао
подесну основицу,
даваће одговоре не само на питање колико, већ
и на питање како.
(М.П. Алас 1933)
Геније са Косанчићевог венца
Звао се Михаило Петровић, надимак му је био
Мика Алас, а његови поштоваоци најчешће су га
ословљавали именом Михаило Петровић Алас.
Био је наш први математичар који се прочуо у
свету. Био је и чувени рибар – зато је и добио надимак
Алас, али био је и још много тога. Толико много да његови
биографи тврде да би списак свега шта је Михаило
Петровић Алас радио био предуг за једну биографију. Био
је научник, математичар, професор, оснивач београдске
Математичке школе, академик, али и морепловац,
путописац, књижевник, алас и виолиниста. Човек
радозналог ума и стваралачког духа, један је од српских
великана који припадају светској научној елити.
Његова прича почиње у кући под бројем 22, у улици која
још од 1872. године носи име Косанчићев венац. Ту је 24.
априла 1868. у кући свог деде рођен Мика Алас. Кућа у
којој је живео Михаило Петровић Алас и данас је на
Савској падини, у непосредној близини конака кнегиње
Љубице и Саборне цркве, а одмах до зграде Патријаршије.
Кућа је препознатљива по рељефу шарана на вратима,
украсу о коме је упамћена једна анегдота. Кад су
Петровићи одлучили да уместо старе куће деда Новице на
истом месту подигну нову, удобнију, Мика Алас био је
против модерних ствари које је предлагао архитекта, па и
против великих китњастих врата. Захтевао је да врата буду
обична, а да једини украс на њима буде управо шаран!
Тако
је
чувени
математичар, научник и
риболовац на овом месту
провео готово читав свој
живот и управо у овој
кући
створио
своја
најзначајнија дела и нашу
малу Србију уводио у 20
век.
Милутин Миланковић, који је с Миком делио
„сопче” на факултету, рекао је о Аласу: „Проводио је дане
у риболову на Сави и Дунаву, а месеце на широком мору,
крстарећи између једног и другог пола Земљиног. Исто
оно што је био у науци, неуморни путник и истраживач, то
је био у животу.”
Четири разреда, колико је тада трајало основно
образовање, брзо су прошла – мало у учењу, мало у
пецању, и Мика постаје ђак Прве београдске гимназије,
коју је завршио у генерацији са Милорадом Митровићем,
Јованом Цвијићем, Јашом Продановићем, Павлом
Поповићем, о чему је књижевник Милован Витезовић
написао култни роман „Шешир професора Косте Вујића“,
преточен најпре у филм, а касније и у популарну ТВ серију.
По окончању студија, у септембру 1890. упутио се
у Париз да би наставио школовање. Млади Петровић са
државном стипендијом посветио се изучавању механике,
диференцијалних једначина, математичких модела. Тамо
је био студент чувених француских математичара Анрија
Поанкареа, Шарла Ермита и Шарла Емила Пикара. На
Сорбони је дипломирао математичке и физичке науке а те
1894. је пред водећим светским математичарима
одбранио докторат из области диференцијалних
једначина. Оцењен је као врло оригиналан. Био је то први