5 КЛИКОВЕ ТЕМЕ
Кад је Тесла плакао због Змаја ...
Свест да се са сваким може бити добар , али и да те нико не може волети као онај који ти је близак , зрачи из низа Теслиних записа , а највише је дошла до изражаја приликом његовог боравка у Београду 1892 . године када је наишао на одушевљени дочек сународника . Отуда , из осећања блискости , и његово одушевљење Београдом , понетост Змајем и његов каснији преводилачки труд .
Током уприличеног Теслиног и Змајевог сусрета , пред више од стотину званица , Змај је хтео да подвуче значај овога тренутка тако што је не само написао песму у част Теслиног доласка него и што је први пут јавно читао своје стихове .
Ганут топлим речима свог књижевног идола , млади геније је , очевидно потресен , заплакао и пољубио Змаја у руку . Са њим су плакале и званице . Ако постоји нешто племенито и свето у доживљају националне истоврсности и блискости што брише географске даљине , онда се то у Србији збило у том тренутку .
По повратку у Америку Тесла се , иако преокупиран научним радом и важним проналасцима , страсно бацио на превођење Змајевих песама , и чак стигао да пише и о српској историји . Тако је настао и Теслин есеј из 1897 . године о горкој судбини и робовању српског народа у коме Тесла интерполира Змајеве стихове и мисли у своје интерпретације косовске и посткосовске трагедије српског народа .
У есеју посвећеном Змају , по Теслином мишљењу највећем српском песнику , на
самом почетку каже : „ Тешко да постоји народ који је доживео тужнију судбину од српског . Са висине свог сјаја , када је царство обухватало готово цео северни део балканског полуострва и велики део који припада Аустрији , српски народ је гурнут у безнадежно ропство после боја на Косову 1389 . године против надмоћнијих азијатских хорди . Европа неће никада моћи да исплати велики дуг који има према Србима што су они , жртвујући и сопствену слободу , зауставили тај варварски продор . За Европу мој српски народ био је грудобран , а она му је узвратила ропством .“
Змају се Тесла посебно одужио и тако што је у америчком часопису „ Век “ објавио слово о њему („ Zmaj Jovan Jovanovich the Chief Serbian Poet of Today “), практично његову исцрпну биографију , која обухвата чак и Змајево детињство и мало описиване почетке његове песничке каријере , а не само његове најважније песничке домете . Желећи да Змајеве песме представи што бољим , Тесла је о Змајевим песмама записао и ово : „ Толико су суштински српске да их је готово немогуће превести на други језик .“
Прво поглавље Нушићевих љубави