Интервју са директором
Школски часошис „ Клик “, број 4
КЛИК У ШКОЛИ И ОКО ЊЕ
Интервју са директором
Били смо у гостима код директора наше школе , коме се захваљујемо што је одвојио време за овај разговор .
Желели бисмо да сазнамо нешто о вашем школовању , да нам дочарате време када сте Ви били дете . Како је изгледало ваше школовање ?
Ако кажем и теже и лакше него данас , онда нећете разумети , али јесте заиста било и теже и лакше . Теже зато што су у моје време критеријуми били строжи , поштовали су се старији и дисциплина је била на вишем нивоу . А лакше кад се пореди са оним делом школовања где су финансијске потребе веће , а то је време школовања на факултету . Није било да си на буџету или самофинансирању . Сви су имали право да студирају . Било је лакше , јер факултет није морао да се плаћа као данас . Али су критеријуми били тежи !
Који наставници , професори су обележили Ваше школовање ? По чему их памтите ?
По одмерености и коректности у оцењивању . Ето , на моју срећу , имао сам добре наставнике математике и одатле моје опредељење да постанем наставник . Они су били добри математичари , па сам уз њих заволео тај предмет . И имао сам ту неку природну склоност да ми боље иду природне него друштвене науке .
Када се сетите свог детињства , шта је то што је различито у односу на наше детињство ?
Моје детињство се драстично разликује од детињства данашње деце . Имам две ћерке – једна је четврта година факултета , а једна је прва година , ја сам поредио њихово и моје одрастање . Значи околности су различите , прво приступ некаквим информацијама је другачији . Кад сам био мали , нису били телевизори , а нико није ни размишљао о некаквим рачунарима , повезивању на интернет , тако да данашња доступност појединих информација није постојала . Постојао је радио као извор информација , као и оно што чујете од родитеља , из свакодневног живота . Затим огроман број литературе коју ви данас имате и можете да приуштите себи , да ли кроз библиотеку , да ли путем интернета , свега тога у то време , наравно , није било . Да не причамо о бициклу , аутима ... Огромне су разлике . Ја се , наравно , не жалим на своје детињство , јер свако има своје детињство и његово детињство је најлепше .
Како сте најрадије проводили време када сте били ђак основне школе ?
Па ја сам имао пар другара из генерације и одрастали смо заједно . И да будем искрен , највише смо проводили време играјући фудбал и тад , у то време , биле су некакве серије које смо пратили . Сећам се оних ,, Отписаних “, то је била серија коју смо волели гледати . Била гужва , није имао свако телевизор , па се морало чекати и договарати се , замолити да се гледа телевизија , да са гледају утакмице . Значи , највише сам проводио време кроз играње фудбала са другарима , и наравно обавезе као што су домаћи задатак и учење , што је и био приоритет , па онда овај други део , фудбал и остало .
Како сте дошли на идеју да будете директор ?
Морам признати да кад сам се определио за посао просветног радника , заиста никад нисам помишљао , ма ни у сну , да ћу постати директор . Игром случаја те 2002 . године , на наговор неких својих пријатеља , другара , колега у школи , који су сматрали да сам ја најбоље решење , постао сам директор . Али није било некаквог мог посебног хтења да то постанем по сваку цену . Ја сам то желео , али нисам размишљао стално : „ Да ми је постати директор “. Значи не тако , него игром случаја .
Шта по Вама обележава ову школу ?
Па , шта обележава … Ми смо бројни , бројност , рецимо пре свега бројност , а ја обично каже : ,, Из квантитета има и квалитета “. Ми имамо један велики дар и моћ да будемо водећа школа на општини и шире , зато што у том великом броју деце има огроман број деце са могућностима да више уче и раде . Добро , има и оних који се мало косе са некаквим кућним
6
ОШ „ Растко Немањић — Свети Сава “ Нова Пазова