Вук Караџић као градоначелник Београда
Школски часошис „ Клик “, број 4
КЛИКОВЕ ТЕМЕ
Вук Караџић као градоначелник Београда
Највећи део свог живота Вук је провео као грађанин Беча . У Београду је боравио углавном у време устанка . Мање је познато да је Вук вршио и дужност градоначелника Београда .
Султановим хатишерифом од 30 . новембра 1830 . године Србији је признато право самоуправљања , а кнезу Милошу признато право наследног кнеза . Хатишерифом се умногоме променио и управни положај Београда . Већ почетком децембра 1830 . године кнез је Вука поставио за члана Суда нахије и вароши београдске , с платом од 1.200 форинти сребра .
Већ наредне године у Београду су почеле вишеструке промене . Главна је да је Београд фактички прешао у српске руке . Срби су аутономијом добили право да без турског мешања и контроле суде и управљају , да издају путне исправе , отварају школе , болнице , штампарију ... Турци више нису смели да се усељавају у српске вароши , па ни у Београд . Али нису га још ни напуштали , како је хатишериф налагао , иако су већ многи грађани и спахије своје куће и друге некретнине ( земљу , воденице , винограде ) били продали Србима . Такве прилике искори-стили су кнезови и имућнији трговци и покуповали турских имања по повољним ценама , увећали своје богатство и моћ . Сâм кнез Милош посебно је користио ситуацију за нагомилавање имовине , као и његови рођаци .
И Вук је хтео да и он , као и други виши чиновници , купи кућу , с намером да се за стално настани у Београду . Од тога , међутим , није било ништа , иако је и кнез био обећао 200 дуката као помоћ Вуку за ту сврху , настојећи да задржи Вука у Србији . Решењем од 29 . марта 1831 . године , Вук Караџић је постао градоначелник Београда !
У Београдском магистрату Вук је морао да решава различите управне и судске спорове . Осим спорова грађанско-правне природе , решавана су и разна кривична дела . Било је и пресуда с ударањем окривљених штаповима , због крађе или због туче . Као председник Суда и Магистрата , Вук је долазио у сукоб и са директором тајне полиције Цветком Рајевићем , као и са кнезом који се хировито уплитао у судске спорове . Кнежева је увек морала да буде последња .
Вук је био у прилици , с обзиром на положај који је имао , да се замери разним обесним и моћним парничарима , какав је био и Пера Бранков , који је изгубио парницу с неком бабом комшиницом , којој је срушио један кућни зид , па је запретио Суду и Вуку : „ Тешко ми је вратити оном ко ми добро учини ; а који ми зло учини , ласно ћу му вратити “. „ Било му је жао “, каже Вук , „ што Магистрат бијоградски није баби запријетио да ћути , или је наћерао да своју кућу пошто зашто прода “.
На положају градоначелника Београда Вук је остао око годину дана . Висок положај и добру плату Вук оставља , а то је сам објаснио у писму Ј . Гриму од 24 . новембра 1831 . године : „ Ви знате да сам провео у Србији скоро три године , делом као члан Законодавне комисије , делом као члан и председник Суда , Нахије и вароши београдске . А сад сам с највећом жалошћу морао напустити своју отаџбину коју сам увек волео и волећу је изнад свега , делом због своје болести .... делом због лошег опхођења према мени ( што се особито дешава пророцима у својој земљи ), делом због тренутне немогућности да у садашњим приликама будем тамо од веће користи него што то може бити најпростији човек , и најзад због моје непрекидне жеље да још нешто издам ...“
А у писму Д . Давидовићу каже : „ Јер за президента Магистрата нахије и вароши Београдске може се наћи готово у сваком селу човек , који ће , у данашње време , све оне послове свршавати , као и ја , а ја , живећи по својој вољи , могао би што радити , што сваки не може ...“
( Прилагођено : Vaso Milinčević http :// www . novosti . rs / vesti / kultura . 71 . html : 396042- Vuk-Karadzic-bio-gradonacelnik-Beograda )
ОШ „ Растко Немањић — Свети Сава “ Нова Пазова
5