Вук Караџић – занимљива страна биографије
Школски часошис „ Клик “, број 4
КЛИКОВЕ ТЕМЕ
Вук Караџић – занимљива страна биографије
Вук се родио на Митровдан , стога су сви очекивали да му се да име Митар , али су се његови родитељи , Стеван и Јегда , одлучили за име Вук . Сâм Вук је то објаснио : „ Кад се каквој жени не даду дјеца , онда нађене дјетету име Вук , јер мисли да им дјецу вјештице једу , а на вука да неће смјети ударити . Зато су и мени овако име надјенули .“
Вук се у раној младости заљубио у Ружу , стаситу кћерку свога комшије Тодора . Стално су били заједно и љубав је била обострана . Млади Вук је касније у Будимпешти сазнао да ће до краја живота бити хром , са савијеном ногом . То је био главни разлог да до старости више никада не дође у Тршић — није хтео да га тако обогаљеног види Ружа . Вук је боловао од многих болести , али га је највише мучила реума . Како није било лека за његову болест , дрвена нога му постаје нераздвојни помагач и сапутник и даваће печат читавом Вуковом животу .
Реформишући српску азбуку , Вук је увео нова слова – љ , њ , ђ , џ , ћ , ј . Највећи проблем је у јавности изазвало слово Ј , јер га је Вук преузето из латинице , што су његови противници из црквених кругова схватили као тежак грех , и оптужили га да ради на покатоличавању српског народа .
Вук је творац првог речника српског језика , објављеног 1818 . године . Речник је имао око 26 хиљада речи и , између осталог , садржао је и псовке ( што је Вук у другом издању избацио ).
Чувено начело „ Пиши као што говориш “ Вук није измислио , већ преузео од немачког граматичара Јохана Аделунга .
Мало је позната чињеница да је Вук током 1831 . године био градоначелник Београда .
Овако је Вук једном приликом описао обесног кнеза Милоша , господара Србије : „ Он обично народ зове стоком без репа , која не зна шта говори , него само онако пушта глас у ветар (…). Заиста је смешна и чудна ствар : човек који се родио у највећем сиромаштву , одрастао чувајући туђе козе и овце , свиње , и говеда ... поградио је дворе по целој Србији , и живи као какав прави земаљски Бог , и опет народ зове неблагодарним и себе од народа ненаграђеним .“
Због овако отвореног исказивања мишљења , кнез Милош забрањује Вуку да долази у Србију . Нису се смеле читати ни Вукове књиге . То је разлог зашто Вук није дочекао званично прихватање свог реформисаног језика и правописа , већ се то десило након његове смрти – 1868 . године .
Београд , поглед са Ратног острва , бојена литографија Вилијама Хенрија Бартлета из 1842 . године
4
ОШ „ Растко Немањић — Свети Сава “ Нова Пазова