Лепоте Грчке
После дуге школске године стигао је летњи распуст, једва сам чекала да
кренемо у Грчку. На море сам ишла са мамом, татом и млађим братом.
Путовали смо мало дуже због гужве на граници. Целим путем је падала
кишица, па смо брат и ја углавном спавали.
Пробудили смо се и угледали прелепо, плаво море, уживали смо, јер смо
се до хотела возили уз обалу. Из кола смо видели пуно паркова,са
тобоганима и љуљашкама,са пуно дрвећа,цвећа и зеленила. Када смо
стигли у хотел нисмо могли да дочекамо да одемо до огромне пешчане
плаже. Једва су нас мама и тата задржали, помогли смо им да изнесу
ствари из кола. Прво смо отишли у собу, и ту нас је одушевила велика
тераса са које се пружао прелеп поглед на море и базен. Отишли смо у
ресторан да ручамо, а ја сам их пожуривала, да бисмо што пре отишли на
плажу. На брзину смо се пресвукли и кренули на купање.
Застао ми је дах од лепоте мора, на први поглед је било тиркизно, па све
што иде даље прелазило је у разне нијансе, од плаве до зелене. Толико је
било бистро да се могао видети сваки каменчић, а тек мирис мора
помешан са боровином. Плажа је била дугачка са ситним песком и
сламнатим сунцобранима, чинило ми се да сањам. У води је било пуно
малих рибица које су пливале око наших ногу, изгледало је као да хоће
да се играју са нама. Дан нам је брзо прошао. После вечере смо решили
да обиђемо град. Уранополис је мало, рибарско место са пуно
продавница, шарених излога, и разних ресторана. На све стране се могао
чути и наш језик, чак су га и неки конобари знали. Тај град има и луку из
које испловљавају бродићи и иду ка Светој Гори. Има једну велику
тврђаву, на којој се налази велики торањ. Изгледао ми је као из бајке.
Нисам знала шта бих пре гледала, толико је све