С у ш т и н а п о е т и к е | ч а с о п и с з а к њ и ж е в н о с т
Сваки од стихова превода је испеван у деветерцу , све и да није то случај с оригиналом , а нашем преводиоцу , колико увиђамо , полази за руком да ( баш ) свих 414 строфа дела опреми истом метриком , деветерцем . Ми овде готово и да не наилазимо на мушке риме ( као поклапања само завршног слога ), већ једино на оне женске ( слагања два слога ), уз поштовање свих осталих правила четворостопног јамба . Имајући у виду и то да је нашег преводиоца свакако обавезивао оригинал , у сваком погледу ( формалном , садржинском ), док је сам песник користио песничку слободу током ( осмогодишњег ) настајања свога дела .
Превод ће да понови , дакако , и сва обележја оригинала , кад је реч о језику , стилу , вредностима поетским по природи , да се и овога пута може рећи о Пушкину заједно с Достојевским : Он је једним потезом , прецизно и видовито открио суштину нашу ..., с Гогољем : У њему је руска природа , руска душа , руски језик , руски карактер изражен јасно , у пречишћеној лепоти ..., или , пак , Проспером Меримеом , који каже Тургењеву : Ваша поезија тражи пре свега истину , а лепота потом долази сама од себе . Наши песници , напротив , иду потпуно супротним путем : они се брину пре свега о ефекту , о оштроумљу , о бљеску , ... Код Пушкина , поезија на чудесан начин процватава , као сама из себе , из најтрезвеније прозе . Други језик , дакле , бива кадар да прими у себи дело – оригинал и онда када је морфолошки и др . ( довољно ) различит од њега , а што упућује на известан истоветан супстрат њихов у основи , чије је уметничко дело само израз , а који је , по карактеру , свеопшти , општељудски . То и чини да дело траје у времену ,
99